Proleće

Jutro je ovde kao pesak sivo nebo crno kao najcrnje vino a sunce bledo je kao mleko sreća te čeka negde preko. Srušili su naše snove zgazili su svaku nadu niko više se ne smeje u mom Beogradu. U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta u ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo. Gorak je ukus u ustima i snage nemam u prstima seče me nešto u grudima jer ne znam šta je to sa ljudima. Zašto srušili su naše snove i zgazili nam svaki nadu da niko više se ne smeje u mom Beogradu. U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta u ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo. Kako ostati častan u svetu prevaranata? Ide mi pena na usta od nemoći mozga da eliminiše glupost na bolest kidiše da moje dete može lakše da diše. U, loše nam se piše Boga u nama sve je manje a zla sve je više i više. U ovom delu sveta u ovoj zemlji, u mome gradu polako gubim nadu u Beogradu. Zato što proleće na moje rame više ne sleće tražili smo nešto veće a izgubili smo sve iz vreće. Ljubav i dobrotu ljudskost, poštovanje veru i mudrost alarmantno je stanje. Mnogi već davno nađoše izlaz preko sve više mojih prijatelja živi negde tamo daleko. Neće da gledaju duhovno-moralni pad vratite osmeh u moj grad. U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta. U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta. U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta. U ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo. U ovom delu sveta milion problema raspad sistema, nema rešenja. Kraj