Mati

Opet sam snio majku na praznični dan... I kao lutnja bruji slutnja: šta bi značio taj san? Hoklica izneta pod dud ko kad me čeka odnekud... Sve mi se manje sviđa kad budem u pravu... Sanovnik s masnim slovima... Lako je to sa snovima... Nešto mi teže ide kad tumačim javu... U oku tamni odsjaji divljeg lešnika... I, tu od skora, nova bora, zbog jedinca, grešnika... Lanena letnja haljina sa veženim detaljima... Taman uz krupne tufne na baštenskoj kanti... U leji bujnog šeboja... U tom snu mlađa nego ja... Onakva kakvu bih i želeo da pamtim... O, mati, veje sneg... Ni to me ne raduje više... Prošlo je zauvek... Severac pustolinom briše... Čim dirne vode mirne hvata se led... I ravno je unedogled... Nadiru pahulje ko horde minulih minuta... Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta... Da l' zima dušu ima? Noć pusta je... To što me prati ne odustaje... Sve ređe srećem ljude iz mog plemena... Zamiču oni u koloni s one strane vremena... Na zlo nas ume navesti varljivi šapat savesti... Nisam baš bio sin što nosi dobre vesti... Promiču lica predraga od nemila do nedraga... Ka nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti... O, mati, veje sneg... Ni to me ne raduje više... Prošlo je zauvek, severac pustolinom briše... Čim dirne vode mirne hvata se led... I ravno je ravno unedogled... Nadiru pahulje ko horde minulih minuta... Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta... Da l' zima dušu ima? Noć pusta je... To što me prati ne odustaje...